Географија
На десној обали Тисе је од давнина велико насеље панонског типа, један од највећих у Потисју, привредно, друштвено и културно средиште овог дела Војводине — Бечеј. У општини Бечеј су следећа насеља: Бачко Петрово Село, Бачко Градиште, Радичевић и насеље Милешево. Бечеј је на погодном географском положају, на раскршћу путева, на вештачким каналима и реци Тиси. Бечеј је економски центар на средњем току Тисе кроз Србију. Налази се на важном путу који повезује Нови Сад и Суботицу.
Град има 25.774 становника, а општина Бечеј 40.987 становника. То је општина у којој живе и раде грађани, углавном српске и мађарске националности, као хармоничан и богат спој различитих култура и вероисповести.
Бечеј се први пут помиње 1091. године, а 1238. године се спомиње и утврда коју је угарски краљ Бела ИВ својом даровницом поклонио калуђерима крсташима из Столног Београда (Секешфехервара) Назив Бечеј из тог времена се не односи на неко насеље на територији садашњег Бечеја, већ на тврђаву и пристаниште на Тиси, која је спајала насеља на левој и десној обали реке .
Тврђава се налазила на ади, 6 километара удаљеној од данашњег Бечеја. Од тог периода променио је низ власника у оквиру Аустро – угарске све док она није освојена од стране Турака. Бечким или Морејским ратом Аустријанци су протерали Турке, и одлукама Карловачког мира 1699. године, ова територија је припала Аустријанцима. Тако је ово моћно утврђење Карловачким миром “ осуђено “ на рушење.
По рушењу тврђаве, исте године је на територији садашњег Бечеја никло ново насеље, Бечеј. Хабзбурговци су, да би се заштитили од турских упада из Баната 1702. и 1703. године, образовали Потиску војну границу. Бечеј постаје њено седиште са посадом од 300 граничара. Тада се звао Шанац Бечеј, а од 1774. године Стари Бечеј. После протеривања Турака из Баната, укида се војна граница 1749. године. Овим чином образован је 1751. године Потиски крунски дистрикт, са седиштем у Старом Бечеју. То је допринело бржем економском развоју Бечеја, а исто тако повећању броја становника.
Дистрикт је постојао до 1848. године када је укинут, да би, после револуције, била извршена нова административна подела, којом је Бечеј постао среско место. У другој половини XИX века, долази до развоја земљорадње, трговине, занатства и индустрије. То је Бечеј тада са 19.000 становника, сврстало у најнапреднија места у Војводини.
Завршетком Првог светског рата и слома Аустро – Угарске 1918. године, Бечеј, као среско место, постаје јак привредни центар у новооснованој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и у Краљевини Југославије. Ово богато среско место је од 1921. године у саставу Београдске области. Године 1929. у Краљевини се формирају бановине, а Бечеј улази у Дунавску бановину у којој остаје среско место све до Другог светског рата. Овај статус имаће све до 1955. године, када је почело увођење комуналног система. Нова реорганизација трајаће до 1959. године да би коначно 1960. године дошло до административне поделе која и данас постоји, тј. Бечеј постаје општина.
На територији данашње општине, приликом археолошких ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. На основу до сада обављених истраживаља и нађеног материјала, зна се да је ово подручје било насељено од пет миленијума пне., односно од старијег неолита. На месту данашњег града и у његовој околини живот се одвијао кроз готово све праисторијске културе и периоде. Нађена су насеља из неолита, енеолита, бронзаног доба као и насеља гвозденог доба, све до историјског периода.
Почетком нове ере територију су настанили Сармати. Током Велике сеобе народа кроз ову територију су насељвала многа племена задржавајући се дуже или краће на једном месту остављајући куће и гробове. Најбројније остатке из тог периода оставили су Авари између 6. и 9. века који су у гробовима својих покојника често остављали богате прилоге. Археолошким ископавањем у насељу Перлек, северно од Бечеја које је заживело још у 11.-12. веку. Према турским тефтерима помиње се као насеље још 1650. године, али је 1698. године без становника , нађен је читав низ објеката: полуукопане земунице, силоси, отпадне јаме, бунари и ровови. Најлепши предмети који су нађени на овом локалитету налазе се данас у холу фабрике „Карбо-Диоксид“, која се после приватизације зове Линде.
ОПШТИНА БЕЧЕЈ
- Адреса: Трг Ослобођења 2
- 21220 Бечеј
- Република Србија
- Координате: 45.3654° N; 20.0247° E
- МБ: 08051852
- ПИБ: 102826121
- Телефон: +381/21-6811-888
- Емаил: webadmin@becej.rs
- Веб: www.becej.ls.gov.rs
- Стари сајт: www.becej.rs
- Радно време: Пон – пет: 08:00 – 16:00ч
Becej
00:19,
15/03/2025
15°C
кишица