Историја општине

На територији општине Бечеј, приликом археолошких ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. На основу до сада обављених истраживања и нађеног материјала, зна се даје ово подручје било насељено од петог миленијума пре нове ере, односно од старијег неолита. На месту данашњег града и у његовој околини нађена су насеља из неолита, бронзаног доба, као и насеља гвозденог доба, све до историјског периода. Почетком нове ере територију су настанили Сармати. Током Велике сеобе народа кроз ову територију су се насељавала многа племена задржавајући се дуже или краће на једном месту, остављајући куће и гробове. Најбројније остатке из тог периода оставили су Авари између 6 – 9. века који су у гробовима својих покојника често остављали богате прилоге.

Први писмени помен Бечеја је из 1091. године, Бачког Петровог села 1092. године, а Бачког Градишта из 1316. године. Насеље Милешево изграђено је после првог светског рата, а Радичевић после другог светског рата. Као утврђење Бечеј се спомиње 1238. године, када је угарски краљ Бела четврти својом позајмицом поклонио Бечеј калуђерима крсташима из Столног Биограда. Северно од данашњег Бечеја налазило се насеље Перлек, које је заживело још у 11 – 12. веку. Према турским записима помиње се као насеље још 1650. године, али је 1698. године без становника. Археолошким ископавањем у овом насељу нађен је читав низ објеката: полуземунице, силоси, отпадне јаме, бунари и ровови. Најлепши предмети који су нађени на овом локалитету налазе се данас у холу фабрике “ Linde-Carbodioksid”.

Културна делатност општине одвија се преко институција културе: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива, Градског позоришта, развијеној мрежи школа, као и НВО које делују у овој области. Народна библиотека је најстарија установа из ове области. Основана је 1863. године. Својом делатношћу покрива скоро сва насељена места општине, а располаже са преко 85.000 књига. Градски музеј је установа завичајног карактера, основан је 1953. године. Током свог постојања се развијао и проширивао своју делатност, тако да је сада заступљена археологија, историја, ликовно стваралаштво, етнологија, природа, нумизматика и друго. У организацији Музеја, 1954. године је основана и Уметничка колонија Бечеј, која је дала знатан допринос на обогаћивању ликовне збирке.

Историјски архив Сента, Одсек за историјску грађу Бечеј, бави се проналажењем и заштитом докумената који су значајни за реконструисање наше даље и ближе прошлости. Градско позориште је организатор аматерске делатности у општини. У оквиру њега делују: КУД „Ђидо“, позоришна, драмске секције, драмски студији, гостују професионалне позоришне куће, при њему ради и галерија „Круг“. У општини делују и разне невладине организације које доста доприносе културном и образовном животу у општини. Међу значајнијима су МКД „Петефи Шандор“ који је сваке године домаћин и организатор фолклорне смотре деце Војводине је „Кокетанц“, КУД „Ђидо“, КУД „Тиса“.

Према историјским подацима прва српска основна школа отворена је у Бечеју 1703. године, а мађарска 1765. године. Дечије забавиште на мађарском језику основано је 1881. године, а на српском језику 1887. године, а 1913. године Бечеј добија грађанску и пољопривредну средњу школу.

Данашње образовање одвија се у дечијем вртићу, шест основних школа које имају испоставе у мањим насељима општине, нижој музичкој школи, основна и средња школа за децу са посебним потребама и три средње школе: Гимназији која ђацима пружа знања из хуманистичких наука, Економско-трговачкој, која образује кадрове за економску и трговачку струку, и Техничку, која образује ученике за подручје рада машинства и обраде метала трећег и четвртог степена.

Спорт у Бечеју има дугу традицију. Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд.

У Бечеј је у лето 1911. година донета прва фудбалска лопта, када је почео да се игра фудбал. Данас у општини делују 43 спортска клуба, од којих се неки налазе и у савезним лигама. Са најзначајнијим резултатима и најдужом традицијом у лигашком такмичењу издвајају се ватерполисти, фудбалери, тенисери, кошаркашице, кошаркаши и рукометаши.

Бечеј је био познат по великом успеху ватерполо клуба Бечеј који је 2000. године био победник на турниру фајнал фора који је одржан у Бечеју и тиме су ватерполисти Бечеја постали прваци Европе. ФК Бечеј је 1994. године био члан прве савезне лиге. Посебно значајан за развитак спорта је Омладински спортски центар, где се највише и одвија богат и разноврстан спортски живот.

У општини је најразвијенија пољопривреда, али у водећој структури привредних грана све већи удео узимају мала и средња предузећа. У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, а у самом граду је Бечејска бања (1904) – Центар за рехабилитацију (Јодна Бања). Како се испод општине налазе природни пречистачи воде, (разни слојеви земље), они на крају дају воду за пиће и лековиту воду која се користи у Јодној бањи у Бечеју. Лесне терасе и неограничене количине воде пружају изванредне могућности за производњу цигле и за друге грађевинске материјале, а наноси Тисе су неисерпан извор песка и шљунка.

Шумска вегетација је ограничена на шумске појасе уз водотоке. Између речног корита и насипа налазе се шуме врбе и тополе. Топола овде има више улога, као што је снижавање нивоа подземних вода, и представља сировину за добијање целулозе. Од укупне површине општине 48.653 ха, у пољопривредне површине спада 42.538 ха или 87,43%, док на остало спада око 12,5%, тј. 6.115 ха. Град и општина Бечеј свој развој највише дугују типичним равничарским богатствима: плодној земљи, водном фонду, земном гасу и изворима термалне воде. Отуда је пољопривреда (на 42.538 ха изузетно квалитетне земље) заузела прво место у привредном успону општине Бечеј. Повољни климатски услови, близина реке Тисе, канала Дунав-Тиса-Дунав и традиционална наклоњеност становништва ка пољопривреди утиснули су свој специфични печат. Као логична последица природних и социо-културних потенцијала развија се и агроиндустријски комплекс који чини темељ укупне индустријске производње.