Историја општине

Културна делатност општине одвија се преко институција културе: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива, Градског позоришта, развијеној мрежи школа, као и НВО које делују у овој области. Народна библиотека је најстарија установа из ове области. Основана је 1863. године. Својом делатношћу покрива скоро сва насељена места општине, а располаже са преко 85.000 књига. Градски музеј је установа завичајног карактера, основан је 1953. године. Током свог постојања се развијао и проширивао своју делатност, тако да је сада заступљена археологија, историја, ликовно стваралаштво, етнологија, природа, нумизматика и друго. У организацији Музеја, 1954. године је основана и Уметничка колонија Бечеј, која је дала знатан допринос на обогаћивању ликовне збирке.

Историјски архив Сента, Одсек за историјску грађу Бечеј, бави се проналажењем и заштитом докумената који су значајни за реконструисање наше даље и ближе прошлости. Градско позориште је организатор аматерске делатности у општини. У оквиру њега делују: КУД „Ђидо“, позоришна, драмске секције, драмски студији, гостују професионалне позоришне куће, при њему ради и галерија „Круг“. У општини делују и разне невладине организације које доста доприносе културном и образовном животу у општини. Међу значајнијима су МКД „Петефи Шандор“ који је сваке године домаћин и организатор фолклорне смотре деце Војводине је „Кокетанц“, КУД „Ђидо“, КУД „Тиса“.

Према историјским подацима прва српска основна школа отворена је у Бечеју 1703. године, а мађарска 1765. године. Дечије забавиште на мађарском језику основано је 1881. године, а на српском језику 1887. године, а 1913. године Бечеј добија грађанску и пољопривредну средњу школу.

Данашње образовање одвија се у дечијем вртићу, шест основних школа које имају испоставе у мањим насељима општине, нижој музичкој школи, основна и средња школа за децу са посебним потребама и три средње школе: Гимназији која ђацима пружа знања из хуманистичких наука, Економско-трговачкој, која образује кадрове за економску и трговачку струку, и Техничку, која образује ученике за подручје рада машинства и обраде метала трећег и четвртог степена.

Спорт у Бечеју има дугу традицију. Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд.

У Бечеј је у лето 1911. година донета прва фудбалска лопта, када је почео да се игра фудбал. Данас у општини делују 43 спортска клуба, од којих се неки налазе и у савезним лигама. Са најзначајнијим резултатима и најдужом традицијом у лигашком такмичењу издвајају се ватерполисти, фудбалери, тенисери, кошаркашице, кошаркаши и рукометаши.

Бечеј је био познат по великом успеху ватерполо клуба Бечеј који је 2000. године био победник на турниру фајнал фора који је одржан у Бечеју и тиме су ватерполисти Бечеја постали прваци Европе. ФК Бечеј је 1994. године био члан прве савезне лиге. Посебно значајан за развитак спорта је Омладински спортски центар, где се највише и одвија богат и разноврстан спортски живот.

У општини је најразвијенија пољопривреда, али у водећој структури привредних грана све већи удео узимају мала и средња предузећа. У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, а у самом граду је Бечејска бања (1904) – Центар за рехабилитацију (Јодна Бања). Како се испод општине налазе природни пречистачи воде, (разни слојеви земље), они на крају дају воду за пиће и лековиту воду која се користи у Јодној бањи у Бечеју. Лесне терасе и неограничене количине воде пружају изванредне могућности за производњу цигле и за друге грађевинске материјале, а наноси Тисе су неисерпан извор песка и шљунка.

Шумска вегетација је ограничена на шумске појасе уз водотоке. Између речног корита и насипа налазе се шуме врбе и тополе. Топола овде има више улога, као што је снижавање нивоа подземних вода, и представља сировину за добијање целулозе. Од укупне површине општине 48.653 ха, у пољопривредне површине спада 42.538 ха или 87,43%, док на остало спада око 12,5%, тј. 6.115 ха. Град и општина Бечеј свој развој највише дугују типичним равничарским богатствима: плодној земљи, водном фонду, земном гасу и изворима термалне воде. Отуда је пољопривреда (на 42.538 ха изузетно квалитетне земље) заузела прво место у привредном успону општине Бечеј. Повољни климатски услови, близина реке Тисе, канала Дунав-Тиса-Дунав и традиционална наклоњеност становништва ка пољопривреди утиснули су свој специфични печат. Као логична последица природних и социо-културних потенцијала развија се и агроиндустријски комплекс који чини темељ укупне индустријске производње.